TATJANA AVRAMOVIĆ: ŠKOLA ZA PISCE

 

     Tatjana Avramović pohađa školu za pisce. Prva godina škole je pisanje priča i pripovedaka. Seminarski rad za kraj prve godine je zbirka napisanih priča.

     Tatjana je napisala 16 priča različitih dužina. Kao što cela zbirka nosi posvetu, tako i svaka priča ponaosob posvećena je nekome. Konkretno, svaka priča posvećena je nekom piscu. Samim tim čitanje priče zahteva poseban ugao, poseban fon. Svaka priča trebalo bi da ima sopstvenu strukturu, atmosferu, stil, poetiku.

     Dar je jedna od najkraćih priča u zbirci, posvećena Dinu Bucatiju. Cela je u njegovom stilu, kratka, zaokružena, sa svim prednostima i manama koje donosi takav uzor.

     Sitnice su posvećene Rejmondu Karveru, a moto dolazi od Hičkoka. I zaista imamo filmičnu kratku priču, zbijenu, zgusnutu, sa kratkim opisima poput didaskalija, sa svedenom radnjom, sa neočekivanom poentom na kraju.

      Potraga je posvećena Patriku Vajtu, a nosi napomenu o izvoru ove istinite priče. Priča je nešto duža, sastavljena od fragmenata zapisa po godinama dešavanja, slično šturom dnevničkom zapisu pripovedača. Priču donosi sudbina jednog lika, njegov karakter, nešto predodređeno što ga vodi kroz sve pokušaje i na kraju ga vraća u kolosek koji mu je izgleda unapred zacrtan.

     Oda je posvećena Per Ulov Enkvistu. Ova lirska priča, tonski sažeta u naslovu, pokušaj je da se prikaže neobična privlačnost između dva bića, zasnovana na fizički čudnim predispozicijama, tok veze od platonskog ka čulnom i nagla neminovna promena i prekid.

      Iznenađenje je posvećeno Vladimiru Nabokovu. Još jedna priča prožeta čulnošću i emocijama, modernija obrada Lolite prepuna dramatike.

     Nijanse mraka posvećene su Margerit Jursenar. Pripovetka je podeljena na dva dela sa po više manjih celina, i govori, u stilu poznate spisateljice, o ljubavi, zabranjenoj, neobičnoj, patološkoj. Raščlanjenoj kompoziciji doprinosi i stalna promena više pripovedača.

      Škola za pisce posvećena je Ajris Merdok. Naslovna priča u prvom licu govori o temi koja je najdirektnije vezana za naslov zbirke, o knjizi i njenom značaju za čoveka, pre svega za pisca.

     Umetnik je posvećen Francu Kafki. Još jedna člankovita pripovetka sa više pripovedača, koja obrađuje klasičnu temu žrtve za umetnost, neprihvatanja okoline i graničenja umetnosti i ludila.

     Posmatrač je posvećen Edgaru Alanu Pou. U stilu tog autora na kratak i sažet način prikazana je svakodnevica u kojoj boravi zrno neobičnog i fantastičnog, neobičan ali i apsurdan hobi i isto takav kraj života.

     Bekstvo je posvećeno Albertu Moraviji, kao i najdražem biću, majci. Ova kratka zgusnuta priča originalnog stila donosi svu težinu gubitka majke ali i trenutak kada zaglavljeni život ipak polako kreće napred.

      Milosrđe je posvećeno Somersetu Momu. Pripovetka najkompleksnije strukture, sa direktnom smenom i mešanjem pripovedača, sa govorom prilagođenim infantilnim pripovedačima, sa obradom moralno večno problematične teme eutanazije.

      Iva je posvećena Aleksandru Tišmi, ali i „sebi“. Modernija obrada bajke o devojčici sa šibicama, snažna metafora, parabola o životu bez majke.

     Žrtva je posredno posvećena Agati Kristi, jer u posveti samo piše da je to „slučaj za Miss Marple“. U epistolarnoj formi pratimo nesvakidašnje događaje koji potresaju malo provincijsko mesto. Naravno, ubica nije onaj na koga sumnjamo.

     Strah je posvećen Emilu Zoli. Ponovo se radi o istinitoj priči, tačnije predanju koje su za sobom ostavile starije generacije. U stilu Žerminala upoznajemo Kostolac početkom prošlog veka, rudare, njihove porodice, primalne odnose, surovost zime. Svaki odeljak priče donosi novi ponor, ponekad i samo u jednoj snažnoj rečenici. Autentičnost priče i dobro pogođen stil ostavljaju posebno snažan utisak.

     Zamagljena fotografija močvare posvećena je Stivenu Kingu. Nakon prethodne stravične priče dobijamo drugu vrstu horora, u stilu i svetu američkog pisca. Spoj strave i detektivskog zapleta, spoj realnosti i fantastike.

    Šta sam hteo da kažem? posvećena je ponovo Rejmondu Karveru. Ova kratka priča u formi zapisa ili vrste ispovesti na efektan način zatvara zbirku, relativizujući sve do tada rečeno, relativizujući i sam smisao pisanja, i smisao samog pisanja.

    Tatjana Avramović napisala je svoju prvu knjigu. U njoj nam je otkrila koje pisce voli da čita, koji je pisci inspirišu, kakve teme je pokreću. Obrađujući teme iz literature i iz stvarnog života, govoreći o fiktivnim ali i o stvarnim ljudima, pobuđena pročitanim ali i doživljenim gubicima, autorka pokušava da svojom prvom zbirkom proveri svoje sposobnosti, oproba svoje pero, ispita razne žanrove i stilove, postavi više tema od kojih će neke zauvek napustiti, ali će neke sigurno nastaviti da istražuje u svojim sledećim radovima.

 

Milan Dobričić

(urednik u Udruženju građana "Treći trg", koje će objaviti knjigu “Škola za pisce”)

Račun za uplate donacija - sponzorstva:

205 - 1001526337678 - 41

e-mail:  ekolobi.info@gmail.com

www.ekolobi.info

Promene na sajtu - sreda, 01. april 2009

DECU

TODIĆA CRKVU

KARTON NASELJE

KNJIGU